POČETAK ISPRAVLJANJA ISTORIJSKE NEPRAVDE: Održan memorijalni turnir u čast Milunke Savić!

Obeležavamo 46 godina od smrti Milunke Savić, najveće heroine Velikog rata. Ona je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, žena koju su Francuzi nazivali „Srpskom Jovankom Orleankom“, žena poštovana u celoj Evropi, osim u zemlji u kojoj je to poštovanje zaslužila i za koju se tako časno borila- u svojoj Srbiji.

Milunka Savić rođena je  Koprivnici 1892. godine.

U jesen 1912. godine, prijavila se kao dobrovoljac u srpsku vojsku, preobučena u muškarca pod imenom Milun. Hrabro se borila, rame uz rame sa muškarcima skoro godinu dana, i njen pol otkriven je tek posle ranjavanja u Bregalničkoj bici. Bez obzira na to, dobila je čin kaplara.

Milunka se po izbijanju Prvog svetskog rata ponovo prijavila u vojsku kao dobrovoljac, ovoga puta pod svojim pravim imenom. Zbog velikih zasluga u Balkanskim ratovima, u vojsku su je primili lično vojvoda Putnik i kralj Aleksandar. Raspoređena je u najelitniji puk srpske vojske, poznat kao „Gvozdeni puk“. Ostalo je zabeleženo da je potpuno sama zarobila čak 23 bugarska vojnika.

Ova hrabra žena nosilac je brojnih najviših odlikovanja, Karađorđeve zvezde sa mačevima, zlatne medalje za hrabrost Miloš Obilić, Albanske spomenice i spomenice Solunskog fronta. Francuska država odlikovala ju je najpre Ordenom Legije časti V stepena, a potom i oficirskom Legijom časti, kao i Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Ona je jedina žena na svetu koja je primila ovaj orden. Takođe je nosilac i britanskog Ordena Svetog Majkla i ruskog Ordena Svetog Đorđa.

Početkom 1920-ih godina, za zasluge u ratu, dobila je imanje u Stepanovićevu, gde je jedno vreme živela sa porodicom.

Koliko je bila poštovana u Evropi, govori činjenica da je čuveni voz Orijent ekspres samo jednom u svojoj istoriji kasnio, i to u polasku iz Beograda jer je čekao na našu veliku heroinu. Bez obzira na svoju hrabrost i nemerljive zasluge za naš narod, Milunka zasluženo poštovanje u Srbiji za svog života nije dobila.

Dugo nakon njene smrti, ni jedan istoričar nije napisao njenu biografiju, nije se pominjala u udžbenicima istorije, a nije je bilo ni u muzejima. Milunka je jednostavno zaboravljena.

U Stepanovićevu, kao početnoj tački borbe za ispravljanje ove višedecenijske nepravde, odigran je memorijalni turnir „Milunka Savić“ u basketu 3 na 3. Turnir su organizovali udruženje Omladinski razvojni pokret Srbije OPS i Srpska Desnica. Srpska desnica, u sklopu šire kampanje u čitavoj Srbiji, podseća na inicijativu „5. Oktobar dan Milunke Savić“. U samom Stepanovićevu maloj mesnoj zajednici grada Novog Sada prikupljeno je više od 500 potpisa kao podrška inicijativi, te je veoma izvesno da će inicijativa veoma brzo dati rezultate i da će 5. oktobar biti proglašen za dan Milunke Savić.

Sam turnir pratila je brojna publika koja se skupila sa čitave teritorije grada Novog Sada kao i iz Vrbasa, Srbobrana, Kule i drugih mesta. Pobednicima turnira pehare i medalje kao i novčane nagrade uručio je ispred grada Novog Sada i Košarkaškog saveza Novog Sada gospodin Mile Medaković koji nije skrivao zadovoljstvo mladim ljudima koji su se nesebično odazvali da podrže ovakvu jednu inicijativu koja neguje tradiciju i veliča heroje iz Srpske istorije. Okupljenima i učesnicima se obratio i Branislav Petković predsednik gradskog odbora Srpske Desnice Novi Sad koji se zahvalio učesnicima i publici, kao i brojnim privrednicima iz Grada kao i Gradu Novom Sadu  a posebno gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću na nesebičnoj pomoći i razumevanju potrebe da se ovakve manifestacije održavaju koje za cilj imaju podizanje svesti i pozornosti ljudi, kroz slavljenje heroine Milunke Savić, kroz aktivaciju sportskih, kulturno umetničkih, obrazovnih i omladinskih organizacija a koje  u potpunosti jačaju privredne  interese Grada Novog Sada i skreću pažnju javnosti na ovo ruralno područje. Ovakve manifestacije  mogu  biti pokretač, zamajac i prvi korak institucionisanja multikulturalnog, sportskog događaja koji će u buduće promovisati Stepanovićevo.