Program

PROGRAM SRPSKE DESNICE

O Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni, 2018. godine

 

OSNOVNE ODREDNICE

Osnovne odrednice Srpske Desnice su sledeće: 1. Tradicionalizam 2. Rodoljublje 3. Zdravo društvo – sabornost 4. Evroazijske integracije

   

1.Tradicionalizam

Tradicionalizam u razumevanju Srpske Desnice podrazumeva zalaganje za tradiciju kao osnovni kriterijum za organizovanje društva. Tradicionalno društvo je sušta suprotnost liberalnom ili levičarskom pristupu egzistenciji i društvu ukorenjenom u materijalnom, vidljivom i pozitivističkom. Sve leve teorije kao i liberalizam jesu nametanje gubitka nacionalnog identiteta. Krajnji rezultat ovoga je razaranje društva na svim nivoima i stanje anarhije i haosa koji upravo živimo na globalnom nivou. Tradicionalizam znači uverenje u oderđeni viši princip i konkretnu metodologiju delovanja u smeru postizanja oblika društva zasnovanog na tradiciji. Vidljivi izrazi tradicije u kontekstu srpskog identiteta, a za koje se Srpska Desnica zalaže su: patrijarhalno društvo, pravoslavna vera, poštovanje i održavanje simbola i institucija koje čuvaju sam identitet (simboli heroja, figura oca, majke, porodice, vojske, rada, domaćina, princip autoriteta, princip društvene hijerarhije, monarhistički princip kao pre svega društveno organizacioni a ne nužno ustavni, pravni ili politički).

 

2. Rodoljublje

Rodoljublje ili patriotizam je pojam koji je u razumevanju Srpske Desnice jedini konstruktivan i valjan odnos prema sopstvenom narodu. Ukoliko se ovo primeni na državu, kao osnovni instrument naroda, govorimo o pojmu patriotizma. Međutim, u našem, srpskom kontekstu, država jeste i treba da bude instrument srpskog naroda, tako da se ova dva pojma u velikoj meri poklapaju. Rodoljublje za Srpsku Desnicu nije statična kategorija, koju je dovoljno posedovati i biti neaktivan u pogledu akcije kao izraza rodoljublja. Rodoljublje jeste akcija. Ono je neprestana borba i kontinuirano zalaganje u smeru postizanja i jačanja identiteta srpskog naroda na svim nivoima. Na nivou porodice, običaja, navika pojedinca i društva, društvenih oblika i struktura, jezika, pisma, privrede, simbola, političkog života, teorije, informisanja i kulture. Srpska Desnica snažno stoji na polazištu da je osnov rodoljublja sama naša pojedinačna egzistencija – naš način života. Jer se ne može govoriti o rodoljublju i nacionalnoj državi ako se ne počne od temelja – od sopstvenog života koji je zasnovan na snažnoj i beskompromisnoj disciplini i kultivisanju samoga sebe na sva tri osnovna fronta prostiranja ljudskog bića – duhu, telu i intelektu. Tek kada grupa pojedinaca koja je sebe ustrojila kroz ovakvu disciplinu započne sa nacionalno profilisanim društvenim radom i stupi na političku scenu, autentična i istinita nacionalna politika će zaživeti. Sve ostalo je samo teorija zasnovana na parlamentarnoj, lihvarsko – trgovačkoj opseni u kojoj se rodoljublje koristi samo kao reklama u izlogu a istovremeno nije autentično i zasnovano na sopstvenoj žrtvi.

 

3. Sabornost

Sabornost je pojam koji proizilazi iz Pravoslavlja i koji je tokom cele srpske istorije bio osnova za organizovanje srpskog društva i političkog života. Sabornost podrazumeva sklad svih elemenata društva i delovanje u istom smeru kroz zajednički napor. Sabornost je sušta suprotnost savremenim, iz 1789. proizišlim pojmovima i teorijama međusobne suprotstavljenosti klasa, društvenih grupa i pojedinaca. Srpska Desnica snažno stoji na polazištu da sva, uslovno govoreći, analitička teorijska uporišta, proizišla iz civilizacijske tragedije 1789, za svoj konačni ishod imaju razaranje društva i vode ka urušenju kako na pojedinačom, tako i na opštem, društvenom planu. Srpska Desnica smatra da su najštetnije ideološke, političke i teorijske matrice koje predstavljaju suprotnost sabornosti i, samim tim, nužno vode ka razaranju društvenog organizma – sam liberalizam (u svim njegovim istorijskim fazama a pogotovo neoliberalizam koji nije ništa drugo nego omogućavanje divljanja načela profita bez ikakve zaštite čoveka od ovoga), različite leve teorije – od naučnog socijalizma, preko trockizma sve do raznih eufemizama kao što je npr. frankfurtska škola i sl, neka novija vrlo opasna čisto teorijska uporišta kao što su npr. postmodernizam, iz feminizma proizišla teorija roda i sl. Posebno opasna pojava je feminizam u svim svojim oblicima (od sifražetkinja, sve do ekstremno perfidnih i opasnih savremenih teorijskih pristupa koji „iz ženskog ugla interpretiraju društvene nauke“). Feminizam je suštinska suprotnost pojmu sabornosti jer u samu porodicu uvodi načelo međusobne suprotstavljenosti i konfliktnosti, ovaj put ne određenih društvenih grupa kao što su npr. klase, već samih polova. Na ovaj način, ova perfidna teorija (i praksa, na žalost), razara osnovu društvenog tkiva – samu porodicu. Feminizam je zasnovan na perverznoj devijaciji društva i u prvi plan stavlja čoveka ne kao duhovno biće, već kao polni identitet. Ne kao neko suptilnije i složenije načelo, već isključivo kao prozaična i banalna telesnost. Srpska Desnica snažno stoji na polazištu da je sinergija liberala i raznih levičarskih i neolevičarskih pravaca u svom destruktivnom istorijskom projektu, nakon razaranja crkve i vere (ateizam), nacionalne države (nametanje tzv. građanskog društva umesto nacionalne države), tokom poslednjih godina sav svoj napor usmerila ka razaranju same ljudske prirode (feminističke tekovine ideologije roda umesto pola, redefinisanja identiteta i uloge polova, oblika i uloge porodice u društvu, patrijarhalnog morala, identiteta naroda, civilizacijskih nukleusa, rasa i sl.). Ovome je neophodno stati na put jer se krećemo ka porazu i potpunom društvenom razaranju koje je jedan veliki autor definisao sintagmom „Ljudi među ruševinama“. Jedan od moćnih metoda odbrane i bedem protiv razaranja društva na svim nivoima jeste pojam sabornosti. Ovaj pojam je snažno oružje koje ljudskoj prirodi, našem genomu i celokupnom društvu može pomoći da se odbrani od haosa za koji se zalažu liberali i levičari raznih provenijencija.

 

4. Evroazijske integracije

Evroazijske integracije su osnovni smer spoljnopolitičkog pravca Srpske Desnice. Srpska Desnica smatra da Srbija po svom geopolitičkom, geostrateškom položaju, kao i prema svom civilizacijskom identitetu (duhovni, kulturni, istorijski, jezički i nacionalni) ne pripada atlantističkom korpusu država već da organski pripada prostoru evroazije u čijem se centru nalazi Rusija. Srpska Desnica smatra da u okviru atlantističkih političkih (EU) , ekonomskih (Svetska banka, MMF i sl.) i vojnih instrumenata (NATO), Srbija može računati samo na status drugorazredne države i tkiva za eksploataciju a da nikako ne može biti uvrštena u grupu država prvog reda. Razlog za ovo nije, kako neki tvrde, bliska prošlost i ratovi u kojima smo bili na suprotstavljenoj strani u odnosu na atlantističke države, već je situaciju potrebno posmatrati upravo obratno – mi smo se našli na različitim stranama i rat protiv nas su vodile ove države jer smo identitetski evroazijska država (pravoslavne vere, slovenska, narod etnički sličan Rusima). Dakle, ma koliko bili kooperativni u odnosu na atlantistički korpus, Srbija i Srbi će uvek predstavljati „drugu stranu“ i više ili manje neprijateljsku državu obzirom na to da nismo zapadnohrišćanska već pravoslavna država, da smo Sloveni i da smo istorijski i etnički bliski Rusiji i Rusima. Smer međunarodnih integracija se, na osnovu ovoga, sam nameće – zašto ogromnu energiju i resurse trošiti za drugorazredno članstvo u atlantističkom korpusu, kada, samo na osnovu našeg identiteta i istorije, unutar evroazijskog korpusa, jesmo bitna država i narod? Pored ovoga, bitan detalj koji definiše naš izbor je okolnost što je liberalizam i Zapad kao njegov nosilac ušao u, po mnogim pokazateljima, svoju završnu fazu i urušenje. Mnogo je unutrašnjih protivurečnosti koje se ne odnose kao do do sada mnogo puta viđenu ekonomsku krizu, već pred sobom sada imamo i identitetsku, psihološku, opšte društvenu, kulturološku, duhovnu. Zapad, odnosno atlantistički korpus država se urušava po svim osnovama i integracija Srbije u tom smeru predstavlja krajnju nepromišljenost i neodgovornost prema sopstvenom narodu i državi. A mi izbor imamo – Evroaziju na čijem se čelu nalazi Rusija sa kojom smo oduvek imali bliske istorijske veze i kroz celu istoriju iste geopolitičke i geostrateške interese. Ne samo što sa ovom državom, stožerom Evroazije, nismo nikada bili u ratu, već smo sličan, gotovo isti narod sa Rusima. A ta ista Rusija, kao i ceo evroazijski geopolitički korpus država se po svim parametrima, od ekonomije do očuvanja elemenata tradicije i organskog patrijarhalnog društva, tokom poslednjih godina snažno uzdiža i jača. Srpska Desnica se, imajući navedeno u vidu, zalaže za postepen prekid atlantističkih integracija (prekid integracije u EU pre svega) i puno uključenje u evroazijske integracijske procese – od politike i geostrategije (ODKB, gde smo već članovi u svojstvu posmatrača), sve do ekonomije (Evroazijski ekonomski savez). Srpska Desnica ne vidi Srbiju kao istočnu periferiju EU, već Srbiju vidi kao ono što ona organski jeste – kao zapadni bedem Evroazije.

 

POLITIČKI PROGRAM

5. Organizacija države

Srpska Desnica se zalaže za unitarni model organizacije države u kojoj su vlast, ingerencije i zakonski akti centralizovani. Srpska Desnica smatra da je regionalizam i davanje autonomije određenim teritorijalnim podjedinicama kao što su pokrajine samo način urušenja Srbije. Ovaj metod koriste kako domaći separatisti sa idejom razbijanja Srbije, tako i strane neprijateljske sile čija je ideja ista a koriste je kao taktičku opciju u svom specijalnom ratu, hibridnim i mrežnim operacijama protiv Srbije.

6. Ustavno uređenje Ustavno uređenje predstavlja osnovni mehanizam za regulisanje celokupnih odnosa i rada organa unutar države. Ono definiše i ograničava nadležnosti i delovanje svih državnih organa i omogućuje vladavinu pravnih normi unutar države na svim nivoima. Svi politički i pravni akti moraju biti u skladu sa ustavnim normama. Ustav države mora biti jedan kako bi se izbeglo separatističko i regionalističko razaranje države (ovo u novije vreme predstavlja jednu od čestih taktičkih opcija za vođenje specijalnog mrežnog rata atlantističkih država u funkciji razaranja država na koje je napad usmeren).

7. Organizacija državne vlasti Državna vlast je formulisana kao: zakonodavna, sudska i izvršna. Državna vlast stoji u funkciji građana i koristi fizičku i drugu prinudu samo radi zaštite privatnih i državnih dobara. Svi instituti i organi državne vlasti moraju predstavljati jedinstven sistem regulisan hijerarhijskom subordinacijom i suverenom voljom naroda izraženom kroz predstavnički (izborni) sistem. Ovaj sistem garantuje sprovođenje volje naroda kroz jednodomsnu narodnu skupštinu, jedinstvenu vladu, jednog predsednika, jedinstvenu državnu teritoriju, jednistven izborni sistem, jedinstven sudski sistem.

8. Teritorijalna organizacija države Srpska Desnica se zalaže za organizacionu podelu teritorije države Srbije na okruge i opštine. Svi organi državne vlasti bili bi strogo razdvojeni od lokalne samouprave. Izvršioci aktivnosti bi samo teritorijalno bili vezani za određene okruge i opštine, ali bi u suštinskom smislu bili pod nadležnošću resornih ministarstava kako bi se izbeglo ostvarivanje različitih vidova monopola. Srpska Desnica opaža regionalizam kao metodologiju obračuna sa suverenitetom država i često se ovaj proces koristi kao atlantistički vid vođenja specijalnog rata a u funkciji pokoravanja države koja je cilj napada u političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu. Na regionalističke tendencije je potrebno obratiti posebnu pažnju i ograničavati ih kako bi se izbegao separatizam, razbijanje države i razaranje državnog i nacionalnog tkiva. Posebnu pažnju u vezi sa ovom problematikom je potrebno obratiti u vezi sa Vojvodinom i Raškom oblašću.

9. Narodni suverenitet Srpska Desnica stoji na polazištu da „suvernost naroda počiva u samom narodu, ali da istovremeno narod nije u stanju da vrši tu suverenost“ . I pored ove formulacije koja se odnosi na opažanje demokratije kao nasilja broja nad istinom, Srpska Desnica smatra da u datim istorijskim okolnostima u kojima se nalazimo, a sve do uspostavljanja adekvatnijeg oblika vršenja vlasti, izborni i parlamentarni sistem predstavljaju dovoljno adekvatnu opciju za obezbeđivanje suštinskih interesa i suverenosti srpskog naroda. U ovom kontekstu, građani deo svog izvornog suvereniteta prenose na narodne poslanike i preko njih vrše suverenu vlast u svojoj državi. Srpska Desnica se takođe zalaže za strogo poštovanje ustavom zagarantovanih prava opozicionih narodnih poslanika, ma kojoj političkoj opciji oni pripadali jer oni predstavljaju suverenu volju jednog dela naroda.

10. Narodna skupština Srpska Desnica se zalaže za jednodomnu narodnu skupštinu koja jeste izraz unitarnog i centralizovanog uređenja države. Jednodomno skupštinsko uređenje predstavlja izvorno jedinstvo vlasti proizišlo iz volje naroda definisano u skupštini, a iz tog jedinstva proizilazi i podela vlasti na njena tri ključna oblika, kao i njihova međusobna kontrola, usklađenost i funkcionalnost. U narodnoj skupštini je koncentrisana sva zakonodavna vlast u državi. Putem narodne skupštine, izvršioci vlasti podležu kontroli od strane naroda a preko poslanika. U narodnoj skupštini se odlučuje o svim vitalnim političkim pitanjima za državu.

11. Predsednik države i predsednik vlade Srpska Desnica smatra da u postojećem obliku organizovanja državne vlasti vodeću funkciju treba da predstavlja predsednik države. Predsednik države treba da: vodi državu Srbiju, predstavlja državu u zemlji i svetu, predlaže narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade, postavlja i opoziva strane predstavnike u državi, ima pravo da raspusti narodnu skupštinu i raspiše poslaničke izbore, dodeljuje odlikovanja i pomilovanja, raspisuje izbore i referendume, ima funkciju vrhovnog komandanta Vojska Srbije i unapređuje i razrešava oficire. U slučaju da predsednik države ne može da obavlja svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik skupštine. Predsednik vlade (premijer) treba da usmerava i vodi vladu, usklađuje rad članova vlade, predstavlja vladu i vodi njene sednice.

12. Državna uprava Srpska Desnica stoji na polazištu da je državnu upravu potrebno svesti na najoptimalniju moguću meru kako ona ne bi prerasla u po državu i građane opterećujuću parazitsku strukturu. Potrebno je ustrojavanje celokupne državne uprave zasnovati na ideji da je ona servis građana i da ona služi građanima a da ne bude represivna u odnosu na njih. Srpska Desnica smatra da je slojevita reorganizacija državne uprave neophodna i da predstavlja jedno od najbitnijih i gorućih političkih pitanja. Srpska Desnica smatra da je parazitska i represivna državna uprava jedan od osnovnih razloga zbog kojeg ogroman i sve veći broj ljudi ne veruje državi smatrajući je za neprijateljski i eksploatatorski organizam. Srpska Desnica smatra i da je ovakva vrsta državne uprave razlog sve veće skepse građana oko toga da li oni mogu na bilo šta uticati u državi a rezultat toga je razvoj kriminogenog ponašanja, kao i apstinencije na izborima. Nedovoljno efikasnom i lošom državnom upravom država sebi seče granu na kojoj se nalazi a to je suvernost koju joj daje narod. Ona time onemogućava sopstvenu organsku vezu sa narodom.

13. Ustavnost, zakonitost i pravosuđe Ustav je temelj države koji mora biti neprikosnoven i jasan. On mora biti na taj način koncipiran da je dovoljno jasan i primenjiv sam po sebi i da mu amandmani nisu potrebni. Srpska Desnica se zalaže za čvrstu vladavinu prava, ustavnosti i zakonitosti kao podloge za celokupnu organizaciju države i života građana. Na ovaj način se sprečava korupcija, samovolja pojedinih državnih funkcionera i krupnih kapitalista i razne vrste monopola nametnutih spolja i iz Srbije. Ustavnost i zakonitost predstavljaju poslednji bedem suverenosti u kontekstu spolja nametnutih koncepata i metodologija mondijalizma i ekonomskog imperijalizma koji nastoje da unište ili ograniče suverenost Srbije. Ovo se, između ostalog, odnosi i na favorizovanje stranog ekonomskog monopola uz nedovoljno sistemske stimulacije za domaću ekonomiju. Srpska desnica smatra da je pravosuđe jedno od najvažnijih uporišta državne vlasti. Jedino država koja ima efikasan, sebi prilagođen i autonoman u odnosu na bilo koju vrstu naddržavne vlasti (kao što je npr. EU, koja poništava i na sebe preuzima bitan deo državne suverenosti svojih članica), pravosudni sistem, može na efikasan način zaštititi interese i prava svojih građana. Srpska Desnica se zalaže za nezavisno sudstvo i advokaturu koji bi bili zaštićeni od svih vrsta pritisaka.

14. Političke stranke i udruženja građana Srpska Desnica se zalaže za slobodan i autonoman rad političkih stranaka u Srbiji. Snaga određene političke partije se ogleda u broju osvojenih glasova na slobodnim izborima. Rad stranaka treba da bude slobodan a uticaj vlasti na njihov rad treba da bude sveden na minimum, tj. na obezbeđivanje da rad stranaka bude legalan i u skladu sa ustavom i zakonima. Srpska Desnica smatra da određenu stranku treba zakonski sankcionisati ukoliko se ogreši o ustav i zakone Republike Srbije ili se zalaže za separatizam i razbijanje i ugrožavanje teritorijalne celovitosti, suvereniteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Udruženja građana treba da imaju slobodnu mogućnost osnivanja i udruživanja ukoliko ne ugrožavaju ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet naše države ili ako ne ograničavaju prava i slobode drugih građana (kao u slučaju nekih verskih sekti npr.).

15. Sindikalno organizovanje Sindikati su na žalost po opažanju Srpske Desnice u dosta lošem stanju i izloženi su raznim uticajima spolja. Oni su svedeni na instrument države, poslodavca ili stranke. Svi ovi spoljni uticaji na sindikate treba da budu kroz niz zakonskih mera eliminisani kako bi sindikati ponovo postali legitimna strukovna udruženja koja zastupaju isključivo interese i prava svojih članova i profesije. Srpska Desnica smatra da su sindikati veoma važni kao vid odbrane prava radnog čoveka u kontekstu neoliberalnog divljanja profita ne samo kod nas, već i na međunarodnom planu. Fenomen tzv. naddržave, kao što je na primer Evropska Unija, je takođe oružje u rukama krupnog kapitala. Njihova funkcija je otimanje bitnog dela suverenosti, pogotovo one pravne, državama članicama i nametanje zakona koji su u interesu neoliberalne ideje profita koji ničim nije i ne može biti ograničen. Sindikati su u ovom kontekstu, bitan bedem prema neoliberalnom eksploatatorskom i neokolonijalnom projektu. Srpska Desnica takođe smatra da je suverenost naroda moguće, pored delovanja kroz stranke, dodatno omogućiti kroz uključivanje sindikata i strukovnih udruženja u sam proces vlasti, a kroz direktan predstavnički sistem unutar samih sindikata i od sindikata ka vladi.

16. Policija Srpska Desnica stoji na polazištu da rad policije treba da bude zasnovan na visokom profesionalizmu i na eliminaciji političkog i partijskog uticaja na ovaj organ države. Funkcija policije treba da bude isključivo zaštita ustavom zagarantovanih prava građana i ustavnog poretka od svih vidova ugrožavanja – spoljnih i unutrašnjih. Policija svoje zadatke mora izvršavati u okviru zakonski definisanog okvira, pravila i ovlašćenja. Nadzor nad radom policije treba da ima nadležno ministarstvo i posebni odobori narodne skupštine. Srpska Desnica opaža kao trenutni akutni problem nedovoljnu sinhronizovanost u razmeni informacija i sinhronizovanom delovanju celokupnog aparata sile – vojske i policije, kao i obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi. U funkciji efikasne odbrane suverenosti države i naroda, kao i ustavom zagarantovanih prava građana, neophodno je redefinisati i uspostaviti redovnu, čestu i stalnu koordinaciju i komunikaciju ovih struktura. Sugerišemo da je potrebno osnivanje nove ili poboljšanje rada postojeće strukture ili struktura koje predstavljaju zajedničku komandu ovih službi. Konkretno - zajednička komanda bi predstavljala presek odvojenih komandi ovih struktura i službi. U kontekstu savremeniih vidova hibridnog i mrežnog rata koje Zapad vodi kako bi nametnuo svoju apsolutnu političku, ideološku i ekonomsku hegemoniju nad celim svetom, posebno je važno uspostaviti efikasniju unutrašnju kontrolu u celom aparatu sile, i, u okviru toga, policije. Taj reformisani organ (služba, uprava...) bi posebnu pažnju obraćala na infiltraciju stranog obaveštajnog elementa u našu policiju i pružila adekvatan odgovor ovoj, na žalost, sve prisutnijoj pojavi.

17. Vojska i vojni veterani Srpska Desnica stoji na polazištu da je jedan od stubova svake države njena vojna moć i sposobnost da se efikasno odbrani od agresora. Činjenica je da su mnoge države koje nisu dovoljno ulagale u svoje armije bile brzo i lako pregažene i pretvorene u kolonije. Srpska Desnica ne veruje da je pravo osnovni regulativni ton na međunarodnom planu, već sila kao, na žalost, osnovni mehanizam oblikovanja međunarodnih odnosa. U ovakvom međunarodnom kontekstu a pogotovo u kontekstu Balkana kao veoma politički i geostrateški trusnog područja, smatramo da je snažna vojska jadan od osnovnih preduslova suverenosti naše države. Iz ovog razloga, Srpska Desnica smatra da je značajna sredstva potrebno odvojiti za naoružanje, opremanje vojske i obrazovanje vojnog kadra. Vojsku je neophodno doktrinarno utemeljiti na rodoljubivom duhu obzirom da ona gubi svaki smisao, kao i efikasnost, ako ovo izostane. Oficirski kadar mora da bude izložen odgajanju i obrazovanju utemeljnom na patriotizmu i slavnim srpskim ratničkim tradicijama Srpska Desnica smatra da je pored stalnog profesionalnog oficirskog i vojničkog kadra, potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka. Srpska Desnica smatra da je obavezno služenje vojnog roka od suštinskog obrazovnog i vaspitnog značaja za buduće naraštaje našeg naroda i države. Ovim se gradi odgovornost kod pojedinaca koji će jednog dana preuzeti svoje funkcije u društvu, bez obzira da li se radi o mikroplanu porodice ili makroplanu viših društvenih ili državnih funkcija. Obavezno služenje vojnog roka je i vrlo konstruktivno sredstvo militarizacije društva kao bedema protiv liberalnih uticaja koji za cilj imaju razaranje društvenog tkiva i uvođenje haosa na svim nivoima.

Pored toga dodali bi smo da Vojsku Srbije pored aktivnog vojnog sastava, treba da čine dobro uvežbani rezervni vojni sastav i rezervne vojne starešine.

-Predlažemo da se zbog izrazito velike potencijalne opasnosti od agresije na našu zemlju uvede Doktrina OPŠTENARODNE ODBRANE.

-Prema Doktrini Opšenarodne odbrane namena Vojske Srbije je da se zaustavi potencijalni napadač dovoljno dugo dok se ne mobilišu jedinice teritorijalne odbrane.

-Doktrina Opštenarodne odbrane mora u sebi da sadrži nameru odvraćanja neprijatelja kao i da predviđa mogućnost ograničenog ofanzivnog delovanja, zbog postojanja okupiranih teritorija na prostoru republike Srbije. Takođe zbog karakterističnih okolnosti srpska vojna doktrina mora imati prilikom konkretne primene u vidu strateški model „sukcesivnih“ akcija, odnosno postizanje cilja kroz etape, uz uvođenje brzih i ograničenih vojnih akcija kojima se stvara SVRŠEN ČIN.

-Formiranje TERITORIJALNE ODBRANE je deo doktrine opštenarodne odbrane.

-Teritorijalna odbrana bi bila odvojeni deo jedinstvenih oružanih snaga i najširi oblik organizovanja naroda za oružanu borbu.

-Jedinice Teritorijalne odbrane bi bile sposobne da same vode oružanu borbu i da se suprotstave napadaču. One će biti predviđene da dejstvuju zajedno sa Vojskom Srbije ili da vode gerilski način ratovanja, samostalno.

-OBUKA OMLADINE: Omladina je takođe obuhvaćena doktrinom opštenarodne odbrane i njeno obrazovanje ima veoma važnu ulogu na jačanje ukupne borbene gotovosti zemlje.

-Školska omladina će se planski i organizovano vaspitavati, psihofizički i vojnostručno osposobljavati za opštenarodnu odbranu. -Od 1. do 4. razreda u sklopu svih predmeta, širenjem rodoljublja i nacionalne svesti. -Od 5. do 8. razreda kroz predmete „Prva pomoć i zaštita“ , „Bezbedonosna kultura“ i „Samoodbrana“.

-U srednjim školama bi se izučavali predmeti „Odbrana i zaštita“, „Borilačke veštine“ i organizovao jednonedeljni kamp za predvojničku obuku. Tematski, odbrana i zaštita bi bila ugrađena i u druge predmete, kao i kroz program vannastavnih i slobodnih aktivnosti (orijentisanje u prirodi, mladi izviđači, crveni krst, streljačka sekcija i sl.)

-U višim školama i fakultetima osposobljavanje i priprema studentske omladine sprovodiće se putem izučavanja predmeta „Doktrina opštenarodne odbrane Republike Srbije“.

-Studenti koji nisu služili vojsku bi u prvoj godini studija imali dvonedeljnu praktičnu obuku u posebnim centrima Vojske Srbije.

-Obuka za omladinu koja nije pohađala srednju školu bi bila u nadležnosti jedinica lokalne samouprave.

-ŽENE: Žene bi dobrovoljno služile vojni rok i činile bi sastavni deo Teritorijalne odbrane. Srpska Desnica smatra da Srbija pripada evroazijskom geopolitičkom i geostrateškom korpusu i da treba da svoju vojnu saradnju, zajedničke vojne vežbe, zajedničke obrazovne projekte, nabavku naoružanja usmeri ka Ruskoj federaciji i drugim državama ODKB-a i evroazije. Srpska Desnica smatra da Rusija treba da bude glavni vojni partner Srbije. Srpska Desnica smatra, bez ulaženja u detaljnu analizu u vezi sa naoružanjem i opremanjem, da je je od ključne važnosti za efikasnu odbranu države u kontekstu savremenih ratova, nabavka savremenih PVO sistema (S 400 i slično). Oni predstavljaju efikasno sredstvo za prevenciju i za odvraćanja agresora od napada na našu državu. Srpska desnica se zalaže za poboljšanje statusa ratnih veterana. Naročito akcenat treba staviti na negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

18. Lična odbrana Prostor gde bi se mogla redefinisati nužna odbrana vidimo u mogućnosti definisanja prava na upotrebu fizičke sile i posebnih prava pri upadu u dom napadnutog lica. Predlažemo da se uvede posebna koncepcija odbrane doma, gde čovek koji je napadnut u svojoj kući ima izuzetno široko pravo na samoodbranu u pogledu intenziteta odbrane u odnosu na napad. Predlažemo da se prema programu Srpske desnice u Krivičnom zakonu Republike Srbije definiše i pravo na upotrebu odbrambene sile: -dozvoli upotreba fizičke sile u slučajevima zaštite svoje ličnosti ili trećih lica, pri zaštiti prostorija i nepokretnosti, kao i zaštita od provale, blagovremenog sprečavanja ili suzbijanja krađe. Daljim odredbama potrebno je propisati uslove pod kojima se u svakom od ovih konkretnih slučajeva može upotrebiti sila i kojeg intenziteta. Svi ovi predlozi se već primenjuju u zakonima mnogobrojnih zemalja.

19. Međunarodna politika Srpska Desnica smatra da je obzirom na specifičan položaj i kontekst u kome se Srbija nalazi, veoma bitno gajiti dobre i izbalansirane odnose sa svim državama osim sa onima koje neprijateljski deluju ka našoj državi. Srpska Desnica smatra da je potrebno ulagati u dobrosusedske odnose sa okolnim državama obzirom da je Balkan područje na kome Zapad kontinuirano i strateški jasno definisano u poslednjih nekoliko decenija vodi politiku održavanja kontrolisanog haosa i podgrevanja tenzija a u funkciji uspostavljanja svoje hegemonije. Potrebno je minimizirati prostor za uvođenje haosa i konflikta u regionu. Srpska Desnica smatra da je potrebno razvijati posebne odnose sa Republikom Srpskom na kratkoročnom nivou uz poštovanje Dejtonskog sporazuma, a na srednjoročnom i dugoročnom nivou raditi u smeru ujedinjenja Republike Srpske sa maticom, Srbijom. Ovo neće biti rezultat bilo kakve agresivne politike Srbije prema Bosni i Hercegovini, već će se ova, u velikoj meri disfunkcionalna država, izvesno sama raspasti. U očekivanju toga, potrebno je pripremiti teren za ovaj trenutak u smislu ulaganja u posebne odnose između Srbije i Republike Srpske na svim nivoima. Srpska Desnica ima dve osnovne strateške smernice u vezi sa spoljnom politikom. Prvi je prestanak integracija u Evropsku Uniju i u sve vidove atlantističkih političkih i vojnih struktura. Drugi je zalaganje za integracije u Evroazijsku uniju i ODKB. Razlog za obustavu integracija ka Evropskoj Uniji je jasan – Srbija organski, identitetski, istorijski i geopolitički ne pripada atlantističkom geopolitičkom korpusu država, čiji je politički instrument Evropska unija, a NATO vojni. 1999. atlantistički korpus država (SAD i većina EU zemalja) je izvršio nelegalni napad na našu zemlju mimo SB Ujedinjenih Nacija i na jednom delu naše teritorije podržao osnivanje nelegalne i unilateralno formirane države Kosovo od strane njihovih saveznika Albanaca. Razlog za ovu agresiju nije bio obračun sa jednom vladom na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, već je napad bio protiv srpskog naroda i protiv naše države. Razlog je nepromenjiv i ne zavisi od eventualne kooperativnosti bilo koje naše vlade, čak ni one najliberalnije i najviše prozapadne. Taj nepromenjivi razlog počiva u geopolitici – Srbija je u odnosu na Zapad, nešto „drugo“ i nešto „strano“. Nešto nalik i sličnih interesa kao njihov arhineprijatelj – Rusija. Srbi, narod etnički i identitetski veoma sličan Rusima, narod iste vere kao i Rusi, narod i država koja sa Rusijom ni u jednom ratu nije bila na suprotnim stranama, nikad i ni po koju cenu neće biti potpuno integrisan u prostor atlantističkih država čiji je politički nosioc Evropska Unija, a vojni NATO. Drugi razlog zbog koga Srpska Desnica smatra da Srbija treba da prekine sve procese integracije ka EU, je sama priroda Evropske Unije. Ona je ekonomski instrument za neoliberalnu kolonizaciju svih država članica a od koga direktnu korist imaju samo dve ili tri ekonomski najjače države Evropske Unije. Sva ekonomska zakonska regulativa Evropske Unije stoji u funkciji nametanja privredne dominacije od strane dve ili tri ekonomski najjače države svim ostalim državama članicama. Srbija kao slabija ekonomija koja je tokom poslednjih nekoliko decenija bila izložena ratovima i ekonomskoj blokadi, bila bi potpuno i definitivno pregažena i ekonomski i politički kolonizovana ulaskom u Evropsku Uniju. Treći razlog zbog koga Srpska Desnica smatra da Srbija treba da prekine sve procese integracije ka Evropskoj Uniji je aksiološkog karaktera. Mnogo puta korišćena, gotovo kič sintagma o nekakvim „evropskim vrednostima“ je tačna, samo je vrednosno izvrnuta. „Evropske vrednosti“ su anticivilizacijske vrednosti čije bi prihvatanje Srbiju i Srbe odvelo ka mraku novog varvarizma. Navedimo samo neke od evropskih anti vrednosti: razbijanje porodice kroz feministički imperativ žene kojoj je karijera ispred porodice, uništenje tradicijskog identiteta polova kroz zakonski paket odbrane prava LGBT zajednice umesto da se ovi vidovi ponašanja koji oslabljuju nacionalno tkivo suzbijaju ili čak zakonski ograničavaju, razbijanje nacionalnog biološkog tkiva kroz ideologiju roda (umesto pola) što je najveće feministička i postmodernistička pobeda u smislu njene integracije u zakonsku regulativu Evropske Unije, prava manjina čija je funkcija takođe uništenje nacionalnog biološkog tkiva kroz zakonsku favorizaciju etničkih i religijskih grupa neprijateljskih prema starosedeocima evropskih država, potpuna sekularizacija društva koja za cilj ima svođenje ljudskog bića na životinju ograničenu na biološke impulse, ideologija hedonizma, ideologija konzumerizma, ideologija individualizma koji od čoveka stvara jedinku zainteresovanu samo za lični interes i nesposobnu za bilo kakav vid kolektivnog života ili empatije osim ukoliko ona nije na silu izdejstvovana represivnim zakonskim merama, ideologija abortusa kao nečega što se prezentuje kao „pravo žene“ da sama odluči o tome da li će biti majka ili ne, a pri čemu se prećutkuje da se ne radi o bilo čemu drugom nego o tome da žena tu u stvari odlučuje da li će poostati ubica sopstvenog deteta, potpuno nezaštićenog i zaista ugroženog bića (za razliku od sodomita ili etničkih manjina) pred monstruoznom samoživošću sopstvene majke. Srpska Desnica se snažno zalaže za izbor da li će majka postati majka ali malo ranije – pre stupanja u seksualni odnos a ne abortusom. To je vrlo prosto i moguće, samo je potrebno ograničiti varvarsku nezajažljivost za čulnom nasladom a ne žrtvovati život drugog ljudskog bića koje nije u stanju da se brani. Četvrti razlog za prekid integracija ka Evropskoj uniji počiva u migrantskoj politici najuticajniji država EU, pre svega Nemačke i zasnovan je na strateškom, planskom i neograničenom uvozu Evropi stranog, etničkog i religijskog elementa. Ovaj multikulturalni projekt demografskog inženjeringa svoje prave razloge ima u neophodnosti da se mašinerija krupnog kapitala održi u stanju ekspanzije i jačanja. Evropski starosedeoci, žrtve antitradicijskih malo pre dotaknutih „evropskih vrednosti“ se više ne množe, ili bar ne u onoj meri u kojoj je kapitalističkoj mašineriji neophodno kako bi održala stanje neprestane ekspanzije. Stoga, vrlo brzo i drakonsko rešenje predstavlja projekat uvoza migrantske populacije koja će sa mnoštvom dece biti sposobna da plaća poreze i radi za vrlo konkurentnu nadoknadu u odnosu na starosedeoce i troši zarađeni novac. Krupnom kapitalu i njihovim političkim eksponentima – vladajućoj garnituri političkih činovnika iz EU je potpuno nebitno šta se dešava sa tradicionalnom evropskom kulturom i identitetom, da li se u evropskim prestonicama nalaze, kao ranije, crkve ili niču nove džamije i da li je to novo stanovništvo, podloga neoliberalnog kulturicida, neprijateljski raspoloženo prema starosedeocima ili je integrisano. No nepobitna činjenica je da u EU državama preplavljenim migrantima imamo sve više zabranjenih zona u koje ni policija ne zalazi, sve više kriminala, i sve u svemu jednu vrlo potencijalno eksplozivnu situaciju koja vrlo lako može predstavljati sam kraj i rastavljanje Evrope. Srpska Desnica smatra da Srbija organski i na svim nivoima pripada Evroaziji i da je potrebno da se u potpunosti uključi u procese političke, ekonomske i vojne integracije u evroazijski prostor na čijem se čelu nalazi Rusija. Zapad je ušao u civilizacijsku krizu i po mnogim pokazateljima počela je njegova implozija. Srećom, Srbija ima izbor i nema razloga zašto bi po svaku cenu trebalo da se integriše u EU. Srpska Desnica snažno podržava integraciju Srbije u Evroaziju na čijem se čelu nalazi Rusija sa kojom smo oduvek imali bliske istorijske veze i, kroz celu istoriju, iste geopolitičke i geostrateške interese. Ne samo što sa ovom državom, stožerom Evroazije, nismo nikada bili u ratu, već smo sličan, gotovo isti narod sa Rusima. A ta ista Rusija, kao i ceo evroazijski geopolitički korpus država se po svim parametrima, od ekonomije do očuvanja elemenata tradicije i organskog patrijarhalnog društva, tokom poslednjih godina snažno uzdiža i jača. Srpska Desnica se, imajući navedeno u vidu, zalaže za postepen