Програм

ПРОГРАМ СРПСКЕ ДЕСНИЦЕ

О Светом цару Константину и царици Јелени, 2018. године

 

ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ

Основне одреднице Српске Деснице су следеће: 1. Традиционализам 2. Родољубље 3. Здраво друштво – саборност 4. Евроазијске интеграције

   

1.Традиционализам

Традиционализам у разумевању Српске Деснице подразумева залагање за традицију као основни критеријум за организовање друштва. Традиционално друштво је сушта супротност либералном или левичарском приступу егзистенцији и друштву укорењеном у материјалном, видљивом и позитивистичком. Све леве теорије као и либерализам јесу наметање губитка националног идентитета. Крајњи резултат овога је разарање друштва на свим нивоима и стање анархије и хаоса који управо живимо на глобалном нивоу. Традиционализам значи уверење у одерђени виши принцип и конкретну методологију деловања у смеру постизања облика друштва заснованог на традицији. Видљиви изрази традиције у контексту српског идентитета, а за које се Српска Десница залаже су: патријархално друштво, православна вера, поштовање и одржавање симбола и институција које чувају сам идентитет (симболи хероја, фигура оца, мајке, породице, војске, рада, домаћина, принцип ауторитета, принцип друштвене хијерархије, монархистички принцип као пре свега друштвено организациони а не нужно уставни, правни или политички).

 

2. Родољубље

Родољубље или патриотизам је појам који је у разумевању Српске Деснице једини конструктиван и ваљан однос према сопственом народу. Уколико се ово примени на државу, као основни инструмент народа, говоримо о појму патриотизма. Међутим, у нашем, српском контексту, држава јесте и треба да буде инструмент српског народа, тако да се ова два појма у великој мери поклапају. Родољубље за Српску Десницу није статична категорија, коју је довољно поседовати и бити неактиван у погледу акције као израза родољубља. Родољубље јесте акција. Оно је непрестана борба и континуирано залагање у смеру постизања и јачања идентитета српског народа на свим нивоима. На нивоу породице, обичаја, навика појединца и друштва, друштвених облика и структура, језика, писма, привреде, симбола, политичког живота, теорије, информисања и културе. Српска Десница снажно стоји на полазишту да је основ родољубља сама наша појединачна егзистенција – наш начин живота. Јер се не може говорити о родољубљу и националној држави ако се не почне од темеља – од сопственог живота који је заснован на снажној и бескомпромисној дисциплини и култивисању самога себе на сва три основна фронта простирања људског бића – духу, телу и интелекту. Тек када група појединаца која је себе устројила кроз овакву дисциплину започне са национално профилисаним друштвеним радом и ступи на политичку сцену, аутентична и истинита национална политика ће заживети. Све остало је само теорија заснована на парламентарној, лихварско – трговачкој опсени у којој се родољубље користи само као реклама у излогу а истовремено није аутентично и засновано на сопственој жртви.

 

3. Саборност

Саборност је појам који произилази из Православља и који је током целе српске историје био основа за организовање српског друштва и политичког живота. Саборност подразумева склад свих елемената друштва и деловање у истом смеру кроз заједнички напор. Саборност је сушта супротност савременим, из 1789. произишлим појмовима и теоријама међусобне супротстављености класа, друштвених група и појединаца. Српска Десница снажно стоји на полазишту да сва, условно говорећи, аналитичка теоријска упоришта, произишла из цивилизацијске трагедије 1789, за свој коначни исход имају разарање друштва и воде ка урушењу како на појединачом, тако и на општем, друштвеном плану. Српска Десница сматра да су најштетније идеолошке, политичке и теоријске матрице које представљају супротност саборности и, самим тим, нужно воде ка разарању друштвеног организма – сам либерализам (у свим његовим историјским фазама а поготово неолиберализам који није ништа друго него омогућавање дивљања начела профита без икакве заштите човека од овога), различите леве теорије – од научног социјализма, преко троцкизма све до разних еуфемизама као што је нпр. франкфуртска школа и сл, нека новија врло опасна чисто теоријска упоришта као што су нпр. постмодернизам, из феминизма произишла теорија рода и сл. Посебно опасна појава је феминизам у свим својим облицима (од сифражеткиња, све до екстремно перфидних и опасних савремених теоријских приступа који „из женског угла интерпретирају друштвене науке“). Феминизам је суштинска супротност појму саборности јер у саму породицу уводи начело међусобне супротстављености и конфликтности, овај пут не одређених друштвених група као што су нпр. класе, већ самих полова. На овај начин, ова перфидна теорија (и пракса, на жалост), разара основу друштвеног ткива – саму породицу. Феминизам је заснован на перверзној девијацији друштва и у први план ставља човека не као духовно биће, већ као полни идентитет. Не као неко суптилније и сложеније начело, већ искључиво као прозаична и банална телесност. Српска Десница снажно стоји на полазишту да је синергија либерала и разних левичарских и неолевичарских праваца у свом деструктивном историјском пројекту, након разарања цркве и вере (атеизам), националне државе (наметање тзв. грађанског друштва уместо националне државе), током последњих година сав свој напор усмерила ка разарању саме људске природе (феминистичке тековине идеологије рода уместо пола, редефинисања идентитета и улоге полова, облика и улоге породице у друштву, патријархалног морала, идентитета народа, цивилизацијских нуклеуса, раса и сл.). Овоме је неопходно стати на пут јер се крећемо ка поразу и потпуном друштвеном разарању које је један велики аутор дефинисао синтагмом „Људи међу рушевинама“. Један од моћних метода одбране и бедем против разарања друштва на свим нивоима јесте појам саборности. Овај појам је снажно оружје које људској природи, нашем геному и целокупном друштву може помоћи да се одбрани од хаоса за који се залажу либерали и левичари разних провенијенција.

 

4. Евроазијске интеграције

Евроазијске интеграције су основни смер спољнополитичког правца Српске Деснице. Српска Десница сматра да Србија по свом геополитичком, геостратешком положају, као и према свом цивилизацијском идентитету (духовни, културни, историјски, језички и национални) не припада атлантистичком корпусу држава већ да органски припада простору евроазије у чијем се центру налази Русија. Српска Десница сматра да у оквиру атлантистичких политичких (ЕУ) , економских (Светска банка, ММФ и сл.) и војних инструмената (НАТО), Србија може рачунати само на статус другоразредне државе и ткива за експлоатацију а да никако не може бити уврштена у групу држава првог реда. Разлог за ово није, како неки тврде, блиска прошлост и ратови у којима смо били на супротстављеној страни у односу на атлантистичке државе, већ је ситуацију потребно посматрати управо обратно – ми смо се нашли на различитим странама и рат против нас су водиле ове државе јер смо идентитетски евроазијска држава (православне вере, словенска, народ етнички сличан Русима). Дакле, ма колико били кооперативни у односу на атлантистички корпус, Србија и Срби ће увек представљати „другу страну“ и више или мање непријатељску државу обзиром на то да нисмо западнохришћанска већ православна држава, да смо Словени и да смо историјски и етнички блиски Русији и Русима. Смер међународних интеграција се, на основу овога, сам намеће – зашто огромну енергију и ресурсе трошити за другоразредно чланство у атлантистичком корпусу, када, само на основу нашег идентитета и историје, унутар евроазијског корпуса, јесмо битна држава и народ? Поред овога, битан детаљ који дефинише наш избор је околност што је либерализам и Запад као његов носилац ушао у, по многим показатељима, своју завршну фазу и урушење. Много је унутрашњих противуречности које се не односе као до до сада много пута виђену економску кризу, већ пред собом сада имамо и идентитетску, психолошку, опште друштвену, културолошку, духовну. Запад, односно атлантистички корпус држава се урушава по свим основама и интеграција Србије у том смеру представља крајњу непромишљеност и неодговорност према сопственом народу и држави. А ми избор имамо – Евроазију на чијем се челу налази Русија са којом смо одувек имали блиске историјске везе и кроз целу историју исте геополитичке и геостратешке интересе. Не само што са овом државом, стожером Евроазије, нисмо никада били у рату, већ смо сличан, готово исти народ са Русима. А та иста Русија, као и цео евроазијски геополитички корпус држава се по свим параметрима, од економије до очувања елемената традиције и органског патријархалног друштва, током последњих година снажно уздижа и јача. Српска Десница се, имајући наведено у виду, залаже за постепен прекид атлантистичких интеграција (прекид интеграције у ЕУ пре свега) и пуно укључење у евроазијске интеграцијске процесе – од политике и геостратегије (ОДКБ, где смо већ чланови у својству посматрача), све до економије (Евроазијски економски савез). Српска Десница не види Србију као источну периферију ЕУ, већ Србију види као оно што она органски јесте – као западни бедем Евроазије.

 

ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ

5. Организација државе

Српска Десница се залаже за унитарни модел организације државе у којој су власт, ингеренције и законски акти централизовани. Српска Десница сматра да је регионализам и давање аутономије одређеним територијалним подјединицама као што су покрајине само начин урушења Србије. Овај метод користе како домаћи сепаратисти са идејом разбијања Србије, тако и стране непријатељске силе чија је идеја иста а користе је као тактичку опцију у свом специјалном рату, хибридним и мрежним операцијама против Србије.

6. Уставно уређење Уставно уређење представља основни механизам за регулисање целокупних односа и рада органа унутар државе. Оно дефинише и ограничава надлежности и деловање свих државних органа и омогућује владавину правних норми унутар државе на свим нивоима. Сви политички и правни акти морају бити у складу са уставним нормама. Устав државе мора бити један како би се избегло сепаратистичко и регионалистичко разарање државе (ово у новије време представља једну од честих тактичких опција за вођење специјалног мрежног рата атлантистичких држава у функцији разарања држава на које је напад усмерен).

7. Организација државне власти Државна власт је формулисана као: законодавна, судска и извршна. Државна власт стоји у функцији грађана и користи физичку и другу принуду само ради заштите приватних и државних добара. Сви институти и органи државне власти морају представљати јединствен систем регулисан хијерархијском субординацијом и сувереном вољом народа израженом кроз представнички (изборни) систем. Овај систем гарантује спровођење воље народа кроз једнодомсну народну скупштину, јединствену владу, једног председника, јединствену државну територију, једниствен изборни систем, јединствен судски систем.

8. Територијална организација државе Српска Десница се залаже за организациону поделу територије државе Србије на округе и општине. Сви органи државне власти били би строго раздвојени од локалне самоуправе. Извршиоци активности би само територијално били везани за одређене округе и општине, али би у суштинском смислу били под надлежношћу ресорних министарстава како би се избегло остваривање различитих видова монопола. Српска Десница опажа регионализам као методологију обрачуна са суверенитетом држава и често се овај процес користи као атлантистички вид вођења специјалног рата а у функцији покоравања државе која је циљ напада у политичком, економском и сваком другом смислу. На регионалистичке тенденције је потребно обратити посебну пажњу и ограничавати их како би се избегао сепаратизам, разбијање државе и разарање државног и националног ткива. Посебну пажњу у вези са овом проблематиком је потребно обратити у вези са Војводином и Рашком облашћу.

9. Народни суверенитет Српска Десница стоји на полазишту да „суверност народа почива у самом народу, али да истовремено народ није у стању да врши ту сувереност“ . И поред ове формулације која се односи на опажање демократије као насиља броја над истином, Српска Десница сматра да у датим историјским околностима у којима се налазимо, а све до успостављања адекватнијег облика вршења власти, изборни и парламентарни систем представљају довољно адекватну опцију за обезбеђивање суштинских интереса и суверености српског народа. У овом контексту, грађани део свог изворног суверенитета преносе на народне посланике и преко њих врше суверену власт у својој држави. Српска Десница се такође залаже за строго поштовање уставом загарантованих права опозиционих народних посланика, ма којој политичкој опцији они припадали јер они представљају суверену вољу једног дела народа.

10. Народна скупштина Српска Десница се залаже за једнодомну народну скупштину која јесте израз унитарног и централизованог уређења државе. Једнодомно скупштинско уређење представља изворно јединство власти произишло из воље народа дефинисано у скупштини, а из тог јединства произилази и подела власти на њена три кључна облика, као и њихова међусобна контрола, усклађеност и функционалност. У народној скупштини је концентрисана сва законодавна власт у држави. Путем народне скупштине, извршиоци власти подлежу контроли од стране народа а преко посланика. У народној скупштини се одлучује о свим виталним политичким питањима за државу.

11. Председник државе и председник владе Српска Десница сматра да у постојећем облику организовања државне власти водећу функцију треба да представља председник државе. Председник државе треба да: води државу Србију, представља државу у земљи и свету, предлаже народној скупштини кандидата за председника владе, поставља и опозива стране представнике у држави, има право да распусти народну скупштину и распише посланичке изборе, додељује одликовања и помиловања, расписује изборе и референдуме, има функцију врховног команданта Војска Србије и унапређује и разрешава официре. У случају да председник државе не може да обавља своју функцију, замењује га председник скупштине. Председник владе (премијер) треба да усмерава и води владу, усклађује рад чланова владе, представља владу и води њене седнице.

12. Државна управа Српска Десница стоји на полазишту да је државну управу потребно свести на најоптималнију могућу меру како она не би прерасла у по државу и грађане оптерећујућу паразитску структуру. Потребно је устројавање целокупне државне управе засновати на идеји да је она сервис грађана и да она служи грађанима а да не буде репресивна у односу на њих. Српска Десница сматра да је слојевита реорганизација државне управе неопходна и да представља једно од најбитнијих и горућих политичких питања. Српска Десница сматра да је паразитска и репресивна државна управа један од основних разлога због којег огроман и све већи број људи не верује држави сматрајући је за непријатељски и експлоататорски организам. Српска Десница сматра и да је оваква врста државне управе разлог све веће скепсе грађана око тога да ли они могу на било шта утицати у држави а резултат тога је развој криминогеног понашања, као и апстиненције на изборима. Недовољно ефикасном и лошом државном управом држава себи сече грану на којој се налази а то је суверност коју јој даје народ. Она тиме онемогућава сопствену органску везу са народом.

13. Уставност, законитост и правосуђе Устав је темељ државе који мора бити неприкосновен и јасан. Он мора бити на тај начин конципиран да је довољно јасан и примењив сам по себи и да му амандмани нису потребни. Српска Десница се залаже за чврсту владавину права, уставности и законитости као подлоге за целокупну организацију државе и живота грађана. На овај начин се спречава корупција, самовоља појединих државних функционера и крупних капиталиста и разне врсте монопола наметнутих споља и из Србије. Уставност и законитост представљају последњи бедем суверености у контексту споља наметнутих концепата и методологија мондијализма и економског империјализма који настоје да униште или ограниче сувереност Србије. Ово се, између осталог, односи и на фаворизовање страног економског монопола уз недовољно системске стимулације за домаћу економију. Српска десница сматра да је правосуђе једно од најважнијих упоришта државне власти. Једино држава која има ефикасан, себи прилагођен и аутономан у односу на било коју врсту наддржавне власти (као што је нпр. ЕУ, која поништава и на себе преузима битан део државне суверености својих чланица), правосудни систем, може на ефикасан начин заштитити интересе и права својих грађана. Српска Десница се залаже за независно судство и адвокатуру који би били заштићени од свих врста притисака.

14. Политичке странке и удружења грађана Српска Десница се залаже за слободан и аутономан рад политичких странака у Србији. Снага одређене политичке партије се огледа у броју освојених гласова на слободним изборима. Рад странака треба да буде слободан а утицај власти на њихов рад треба да буде сведен на минимум, тј. на обезбеђивање да рад странака буде легалан и у складу са уставом и законима. Српска Десница сматра да одређену странку треба законски санкционисати уколико се огреши о устав и законе Републике Србије или се залаже за сепаратизам и разбијање и угрожавање територијалне целовитости, суверенитета и уставног поретка Републике Србије. Удружења грађана треба да имају слободну могућност оснивања и удруживања уколико не угрожавају уставни поредак, суверенитет и територијални интегритет наше државе или ако не ограничавају права и слободе других грађана (као у случају неких верских секти нпр.).

15. Синдикално организовање Синдикати су на жалост по опажању Српске Деснице у доста лошем стању и изложени су разним утицајима споља. Они су сведени на инструмент државе, послодавца или странке. Сви ови спољни утицаји на синдикате треба да буду кроз низ законских мера елиминисани како би синдикати поново постали легитимна струковна удружења која заступају искључиво интересе и права својих чланова и професије. Српска Десница сматра да су синдикати веома важни као вид одбране права радног човека у контексту неолибералног дивљања профита не само код нас, већ и на међународном плану. Феномен тзв. наддржаве, као што је на пример Европска Унија, је такође оружје у рукама крупног капитала. Њихова функција је отимање битног дела суверености, поготово оне правне, државама чланицама и наметање закона који су у интересу неолибералне идеје профита који ничим није и не може бити ограничен. Синдикати су у овом контексту, битан бедем према неолибералном експлоататорском и неоколонијалном пројекту. Српска Десница такође сматра да је сувереност народа могуће, поред деловања кроз странке, додатно омогућити кроз укључивање синдиката и струковних удружења у сам процес власти, а кроз директан представнички систем унутар самих синдиката и од синдиката ка влади.

16. Полиција Српска Десница стоји на полазишту да рад полиције треба да буде заснован на високом професионализму и на елиминацији политичког и партијског утицаја на овај орган државе. Функција полиције треба да буде искључиво заштита уставом загарантованих права грађана и уставног поретка од свих видова угрожавања – спољних и унутрашњих. Полиција своје задатке мора извршавати у оквиру законски дефинисаног оквира, правила и овлашћења. Надзор над радом полиције треба да има надлежно министарство и посебни одобори народне скупштине. Српска Десница опажа као тренутни акутни проблем недовољну синхронизованост у размени информација и синхронизованом деловању целокупног апарата силе – војске и полиције, као и обавештајних и контраобавештајних служби. У функцији ефикасне одбране суверености државе и народа, као и уставом загарантованих права грађана, неопходно је редефинисати и успоставити редовну, честу и сталну координацију и комуникацију ових структура. Сугеришемо да је потребно оснивање нове или побољшање рада постојеће структуре или структура које представљају заједничку команду ових служби. Конкретно - заједничка команда би представљала пресек одвојених команди ових структура и служби. У контексту савремениих видова хибридног и мрежног рата које Запад води како би наметнуо своју апсолутну политичку, идеолошку и економску хегемонију над целим светом, посебно је важно успоставити ефикаснију унутрашњу контролу у целом апарату силе, и, у оквиру тога, полиције. Тај реформисани орган (служба, управа...) би посебну пажњу обраћала на инфилтрацију страног обавештајног елемента у нашу полицију и пружила адекватан одговор овој, на жалост, све присутнијој појави.

17. Војска и војни ветерани Српска Десница стоји на полазишту да је један од стубова сваке државе њена војна моћ и способност да се ефикасно одбрани од агресора. Чињеница је да су многе државе које нису довољно улагале у своје армије биле брзо и лако прегажене и претворене у колоније. Српска Десница не верује да је право основни регулативни тон на међународном плану, већ сила као, на жалост, основни механизам обликовања међународних односа. У оваквом међународном контексту а поготово у контексту Балкана као веома политички и геостратешки трусног подручја, сматрамо да је снажна војска јадан од основних предуслова суверености наше државе. Из овог разлога, Српска Десница сматра да је значајна средства потребно одвојити за наоружање, опремање војске и образовање војног кадра. Војску је неопходно доктринарно утемељити на родољубивом духу обзиром да она губи сваки смисао, као и ефикасност, ако ово изостане. Официрски кадар мора да буде изложен одгајању и образовању утемељном на патриотизму и славним српским ратничким традицијама Српска Десница сматра да је поред сталног професионалног официрског и војничког кадра, потребно вратити обавезно служење војног рока. Српска Десница сматра да је обавезно служење војног рока од суштинског образовног и васпитног значаја за будуће нараштаје нашег народа и државе. Овим се гради одговорност код појединаца који ће једног дана преузети своје функције у друштву, без обзира да ли се ради о микроплану породице или макроплану виших друштвених или државних функција. Обавезно служење војног рока је и врло конструктивно средство милитаризације друштва као бедема против либералних утицаја који за циљ имају разарање друштвеног ткива и увођење хаоса на свим нивоима.

Поред тога додали би смо да Војску Србије поред активног војног састава, треба да чине добро увежбани резервни војни састав и резервне војне старешине.

-Предлажемо да се због изразито велике потенцијалне опасности од агресије на нашу земљу уведе Доктрина ОПШТЕНАРОДНЕ ОДБРАНЕ.

-Према Доктрини Опшенародне одбране намена Војске Србије је да се заустави потенцијални нападач довољно дуго док се не мобилишу јединице територијалне одбране.

-Доктрина Општенародне одбране мора у себи да садржи намеру одвраћања непријатеља као и да предвиђа могућност ограниченог офанзивног деловања, због постојања окупираних територија на простору републике Србије. Такође због карактеристичних околности српска војна доктрина мора имати приликом конкретне примене у виду стратешки модел „сукцесивних“ акција, односно постизање циља кроз етапе, уз увођење брзих и ограничених војних акција којима се ствара СВРШЕН ЧИН.

-Формирање ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ је део доктрине општенародне одбране.

-Територијална одбрана би била одвојени део јединствених оружаних снага и најшири облик организовања народа за оружану борбу.

-Јединице Територијалне одбране би биле способне да саме воде оружану борбу и да се супротставе нападачу. Оне ће бити предвиђене да дејствују заједно са Војском Србије или да воде герилски начин ратовања, самостално.

-ОБУКА ОМЛАДИНЕ: Омладина је такође обухваћена доктрином општенародне одбране и њено образовање има веома важну улогу на јачање укупне борбене готовости земље.

-Школска омладина ће се плански и организовано васпитавати, психофизички и војностручно оспособљавати за општенародну одбрану. -Од 1. до 4. разреда у склопу свих предмета, ширењем родољубља и националне свести. -Од 5. до 8. разреда кроз предмете „Прва помоћ и заштита“ , „Безбедоносна култура“ и „Самоодбрана“.

-У средњим школама би се изучавали предмети „Одбрана и заштита“, „Борилачке вештине“ и организовао једнонедељни камп за предвојничку обуку. Тематски, одбрана и заштита би била уграђена и у друге предмете, као и кроз програм ваннаставних и слободних активности (оријентисање у природи, млади извиђачи, црвени крст, стрељачка секција и сл.)

-У вишим школама и факултетима оспособљавање и припрема студентске омладине спроводиће се путем изучавања предмета „Доктрина општенародне одбране Републике Србије“.

-Студенти који нису служили војску би у првој години студија имали двонедељну практичну обуку у посебним центрима Војске Србије.

-Обука за омладину која није похађала средњу школу би била у надлежности јединица локалне самоуправе.

-ЖЕНЕ: Жене би добровољно служиле војни рок и чиниле би саставни део Територијалне одбране. Српска Десница сматра да Србија припада евроазијском геополитичком и геостратешком корпусу и да треба да своју војну сарадњу, заједничке војне вежбе, заједничке образовне пројекте, набавку наоружања усмери ка Руској федерацији и другим државама ОДКБ-а и евроазије. Српска Десница сматра да Русија треба да буде главни војни партнер Србије. Српска Десница сматра, без улажења у детаљну анализу у вези са наоружањем и опремањем, да је је од кључне важности за ефикасну одбрану државе у контексту савремених ратова, набавка савремених ПВО система (С 400 и слично). Они представљају ефикасно средство за превенцију и за одвраћања агресора од напада на нашу државу. Српска десница се залаже за побољшање статуса ратних ветерана. Нарочито акценат треба ставити на неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

18. Лична одбрана Простор где би се могла редефинисати нужна одбрана видимо у могућности дефинисања права на употребу физичке силе и посебних права при упаду у дом нападнутог лица. Предлажемо да се уведе посебна концепција одбране дома, где човек који је нападнут у својој кући има изузетно широко право на самоодбрану у погледу интензитета одбране у односу на напад. Предлажемо да се према програму Српске деснице у Кривичном закону Републике Србије дефинише и право на употребу одбрамбене силе: -дозволи употреба физичке силе у случајевима заштите своје личности или трећих лица, при заштити просторија и непокретности, као и заштита од провале, благовременог спречавања или сузбијања крађе. Даљим одредбама потребно је прописати услове под којима се у сваком од ових конкретних случајева може употребити сила и којег интензитета. Сви ови предлози се већ примењују у законима многобројних земаља.

19. Међународна политика Српска Десница сматра да је обзиром на специфичан положај и контекст у коме се Србија налази, веома битно гајити добре и избалансиране односе са свим државама осим са онима које непријатељски делују ка нашој држави. Српска Десница сматра да је потребно улагати у добросуседске односе са околним државама обзиром да је Балкан подручје на коме Запад континуирано и стратешки јасно дефинисано у последњих неколико деценија води политику одржавања контролисаног хаоса и подгревања тензија а у функцији успостављања своје хегемоније. Потребно је минимизирати простор за увођење хаоса и конфликта у региону. Српска Десница сматра да је потребно развијати посебне односе са Републиком Српском на краткорочном нивоу уз поштовање Дејтонског споразума, а на средњорочном и дугорочном нивоу радити у смеру уједињења Републике Српске са матицом, Србијом. Ово неће бити резултат било какве агресивне политике Србије према Босни и Херцеговини, већ ће се ова, у великој мери дисфункционална држава, извесно сама распасти. У очекивању тога, потребно је припремити терен за овај тренутак у смислу улагања у посебне односе између Србије и Републике Српске на свим нивоима. Српска Десница има две основне стратешке смернице у вези са спољном политиком. Први је престанак интеграција у Европску Унију и у све видове атлантистичких политичких и војних структура. Други је залагање за интеграције у Евроазијску унију и ОДКБ. Разлог за обуставу интеграција ка Европској Унији је јасан – Србија органски, идентитетски, историјски и геополитички не припада атлантистичком геополитичком корпусу држава, чији је политички инструмент Европска унија, а НАТО војни. 1999. атлантистички корпус држава (САД и већина ЕУ земаља) је извршио нелегални напад на нашу земљу мимо СБ Уједињених Нација и на једном делу наше територије подржао оснивање нелегалне и унилатерално формиране државе Косово од стране њихових савезника Албанаца. Разлог за ову агресију није био обрачун са једном владом на чијем је челу био Слободан Милошевић, већ је напад био против српског народа и против наше државе. Разлог је непромењив и не зависи од евентуалне кооперативности било које наше владе, чак ни оне најлибералније и највише прозападне. Тај непромењиви разлог почива у геополитици – Србија је у односу на Запад, нешто „друго“ и нешто „страно“. Нешто налик и сличних интереса као њихов архинепријатељ – Русија. Срби, народ етнички и идентитетски веома сличан Русима, народ исте вере као и Руси, народ и држава која са Русијом ни у једном рату није била на супротним странама, никад и ни по коју цену неће бити потпуно интегрисан у простор атлантистичких држава чији је политички носиоц Европска Унија, а војни НАТО. Други разлог због кога Српска Десница сматра да Србија треба да прекине све процесе интеграције ка ЕУ, је сама природа Европске Уније. Она је економски инструмент за неолибералну колонизацију свих држава чланица а од кога директну корист имају само две или три економски најјаче државе Европске Уније. Сва економска законска регулатива Европске Уније стоји у функцији наметања привредне доминације од стране две или три економски најјаче државе свим осталим државама чланицама. Србија као слабија економија која је током последњих неколико деценија била изложена ратовима и економској блокади, била би потпуно и дефинитивно прегажена и економски и политички колонизована уласком у Европску Унију. Трећи разлог због кога Српска Десница сматра да Србија треба да прекине све процесе интеграције ка Европској Унији је аксиолошког карактера. Много пута коришћена, готово кич синтагма о некаквим „европским вредностима“ је тачна, само је вредносно изврнута. „Европске вредности“ су антицивилизацијске вредности чије би прихватање Србију и Србе одвело ка мраку новог варваризма. Наведимо само неке од европских анти вредности: разбијање породице кроз феминистички императив жене којој је каријера испред породице, уништење традицијског идентитета полова кроз законски пакет одбране права ЛГБТ заједнице уместо да се ови видови понашања који ослабљују национално ткиво сузбијају или чак законски ограничавају, разбијање националног биолошког ткива кроз идеологију рода (уместо пола) што је највеће феминистичка и постмодернистичка победа у смислу њене интеграције у законску регулативу Европске Уније, права мањина чија је функција такође уништење националног биолошког ткива кроз законску фаворизацију етничких и религијских група непријатељских према староседеоцима европских држава, потпуна секуларизација друштва која за циљ има свођење људског бића на животињу ограничену на биолошке импулсе, идеологија хедонизма, идеологија конзумеризма, идеологија индивидуализма који од човека ствара јединку заинтересовану само за лични интерес и неспособну за било какав вид колективног живота или емпатије осим уколико она није на силу издејствована репресивним законским мерама, идеологија абортуса као нечега што се презентује као „право жене“ да сама одлучи о томе да ли ће бити мајка или не, а при чему се прећуткује да се не ради о било чему другом него о томе да жена ту у ствари одлучује да ли ће поостати убица сопственог детета, потпуно незаштићеног и заиста угроженог бића (за разлику од содомита или етничких мањина) пред монструозном саможивошћу сопствене мајке. Српска Десница се снажно залаже за избор да ли ће мајка постати мајка али мало раније – пре ступања у сексуални однос а не абортусом. То је врло просто и могуће, само је потребно ограничити варварску незајажљивост за чулном насладом а не жртвовати живот другог људског бића које није у стању да се брани. Четврти разлог за прекид интеграција ка Европској унији почива у мигрантској политици најутицајнији држава ЕУ, пре свега Немачке и заснован је на стратешком, планском и неограниченом увозу Европи страног, етничког и религијског елемента. Овај мултикултурални пројект демографског инжењеринга своје праве разлоге има у неопходности да се машинерија крупног капитала одржи у стању експанзије и јачања. Европски староседеоци, жртве антитрадицијских мало пре дотакнутих „европских вредности“ се више не множе, или бар не у оној мери у којој је капиталистичкој машинерији неопходно како би одржала стање непрестане експанзије. Стога, врло брзо и драконско решење представља пројекат увоза мигрантске популације која ће са мноштвом деце бити способна да плаћа порезе и ради за врло конкурентну надокнаду у односу на староседеоце и троши зарађени новац. Крупном капиталу и њиховим политичким експонентима – владајућој гарнитури политичких чиновника из ЕУ је потпуно небитно шта се дешава са традиционалном европском културом и идентитетом, да ли се у европским престоницама налазе, као раније, цркве или ничу нове џамије и да ли је то ново становништво, подлога неолибералног културицида, непријатељски расположено према староседеоцима или је интегрисано. Но непобитна чињеница је да у ЕУ државама преплављеним мигрантима имамо све више забрањених зона у које ни полиција не залази, све више криминала, и све у свему једну врло потенцијално експлозивну ситуацију која врло лако може представљати сам крај и растављање Европе. Српска Десница сматра да Србија органски и на свим нивоима припада Евроазији и да је потребно да се у потпуности укључи у процесе политичке, економске и војне интеграције у евроазијски простор на чијем се челу налази Русија. Запад је ушао у цивилизацијску кризу и по многим показатељима почела је његова имплозија. Срећом, Србија има избор и нема разлога зашто би по сваку цену требало да се интегрише у ЕУ. Српска Десница снажно подржава интеграцију Србије у Евроазију на чијем се челу налази Русија са којом смо одувек имали блиске историјске везе и, кроз целу историју, исте геополитичке и геостратешке интересе. Не само што са овом државом, стожером Евроазије, нисмо никада били у рату, већ смо сличан, готово исти народ са Русима. А та иста Русија, као и цео евроазијски геополитички корпус држава се по свим параметрима, од економије до очувања елемената традиције и органског патријархалног друштва, током последњих година снажно уздижа и јача. Српска Десница се, имајући наведено у виду, залаже за постепен